Srbija je zakoračila u zelenu energetsku tranziciju uz ambiciozan proces dekarbonizacije i prelaska na čiste izvore energije. Usvojen je Nacionalni energetski i klimatski plan, koji predviđa da do 2030. čak 45% električne energije dolazi iz obnovljivih izvora, a projekcije do 2050. godine usmerene su ka klimatskoj neutralnosti. Da bismo to postigli, širom zemlje niču vetroparkovi i solarne farme, pokrenuti investicijama vrednim više stotina miliona evra. Mnoge od tih investicija su međunarodne. Investitori od Izraela i Italije do SAD i UAE prepoznali su ogroman potencijal vetra i sunca u Srbiji. Takve projekte često prati i zeleno finansiranje: krediti razvojnih banaka i grantovi Evropske unije pomažu izgradnju novih kapacitet,  što znači da su oni od početka višeznačno globalni poduhvati.

Iz ugla prevodioca, primećujem da se ova tranzicija doslovno odvija na više jezika. Investitori, inženjeri i regulatori dolaze iz različitih zemalja; dokumentacija cirkuliše na srpskom, engleskom i drugim jezicima, od obimnih studija izvodljivosti do propisa o zaštiti životne sredine. U takvim okolnostima, kvalitetno prevođenje nije sporedna usluga, već ključni faktor koji obezbeđuje da svi akteri razumeju jedni druge i da projekti teku nesmetano.

U nastavku delim lični osvrt, kao prevodilac i vlasnica agencije TSI, na to kako prevodilačke usluge pomažu da zeleni projekti u Srbiji zažive.

Nevidljive jezičke barijere u zelenim projektima

Vetroturbine koje se uzdižu na horizontu i polja solarnih panela nisu samo inženjerski poduhvat, već i komunikacijski izazov. Svaki takav projekat nastaje kroz saradnju stručnjaka iz više zemalja, što znači da se paralelno proizvodi i ogromna dokumentacija na različitim jezicima. Jezička barijera može se pojaviti u raznim trenucima, od razumevanja tendera i zakonskih procedura, pa do koordinacije na terenu između lokalnih radnika i stranih inženjera.

Zamislite investitora iz Nemačke koji pokušava da protumači srpski Zakon o obnovljivim izvorima energije ili domaću firmu koja konkuriše za EU fond i mora da podnese projektnu dokumentaciju na engleskom. U oba slučaja, bez adekvatnog prevoda, rizikujemo usporavanje ili čak stopiranje projekta. Nesporazumi oko propisa mogu značiti propuštanje važnih rokova ili neuspešno ispunjavanje uslova za finansiranje, dok prevodilačke greške u tehničkim opisima mogu dovesti do skupih tehničkih problema. Drugim rečima, jezičke barijere u zelenim projektima vode ka nerazumevanju, propuštenim prilikama i potencijalnim greškama koje se kasnije teško ispravljaju.

Ipak, mnogi u početku potcene ovaj izazov. Često čujem: „Imamo nekog u timu ko govori engleski, prevešće on to nama.“ No, energetska terminologija, pravni izrazi i kulturne nijanse komunikacije često prevazilaze nečije opšte znanje jezika. Takođe, oslanjanje na automatizovane prevodioce može biti recept za katastrofu, jer mašinski prevod ne razume kontekst i lako može iskriviti smisao. Kada u igri imamo investicije od više miliona evra i stroge bezbednosne standarde, jasno je da improvizacija nije rešenje. Jedna pogrešno prevedena rečenica u ugovoru može dovesti do pravnih sporova; jedna netačna reč u uputstvu za puštanje u rad može ugroziti bezbednost na terenu.

Prevodilačke usluge su ključ uspešne zelene tranzicije

Najbolja praksa pokazuje da se jezičke prepreke premošćuju angažovanjem stručnih prevodilaca od samog početka projekta. To podrazumeva prevođenje svake ključne isprave, od idejnog projekta i studije izvodljivosti, preko elaborata o uticaju na životnu sredinu, pa do ugovora, tehničkih specifikacija i prateće dokumentacije sa punom pažnjom na tačnost i terminologiju. Kvalitetan prevod garantuje da sve strane raspolažu istim informacijama, bez dvostrukih tumačenja.

Na terenu, prisustvo iskusnog usmenog prevodioca (tumača) tokom sastanaka ili obilaska gradilišta često je neprocenjivo. Kada se, recimo, lokalni inženjeri i strani konsultanti nađu za istim stolom, simultano ili konsekutivno prevođenje omogućava da se ideje razmenjuju u realnom vremenu, bez čekanja i bojazni da će nešto “ostati izgubljeno u prevodu”. Primetila sam kako se učesnicima vide olakšanje i samopouzdanje kada mogu da govore svojim jezikom, a da ipak svi u prostoriji razumeju poruku, upravo zahvaljujući prevodiocu koji diskretno obavlja svoj deo posla.

Važno je istaći da prevodilac u sektoru energetike mora biti i jezički i stručno potkovan. Nije dovoljno znati reči – treba razumeti i koncepte. Na primer, termin “feed-in tariff” neće mnogo značiti nekome ko ne prati oblast; kod nas se taj pojam prevodi kao “podsticajna tarifa” i vezan je za zakonski okvir podsticaja. Slično tome, morate znati razliku između električne mreže i distributivnog sistema, između installed capacity i capacity factor, kako biste preneli tačno značenje. Čak i akronimi poput CBAM mogu biti kamen spoticanja, jer prevodilac mora znati da se iza te kratice krije Carbon Border Adjustment Mechanism, tj. mehanizam prekogranične takse na ugljenik i kako to utiče na kontekst. Energetski stručnjaci već upozoravaju da uvođenje CBAM-a i sličnih klimatskih propisa stvara dodatni pritisak na naša elektroprivredna preduzećars.bloombergadria.com, stoga je ključno da takve novine budu pravilno prevedene i objašnjene svim akterima.

Prevođenje zakona i smernica iz oblasti energetike i ekologije posebno je odgovoran zadatak. EU propisi i standardi moraju biti prevedeni jasno i precizno, ali i prilagođeni našem pravnom kontekstu. Dobar prevodilac tu postaje i lokalizator: pazi da terminologija zvuči prirodno domaćem čitaocu, a da se pritom ni trunku ne izgubi iz originalnog značenja. Kada se komunikacijski jaz ovako premošćuje – profesionalno i temeljno – onda jezik postaje most umesto prepreke, a zeleni projekti mogu brže preći put od ideje do realizacije.

Iskustva agencije TSI na zelenim projektima

Kao prevodilačka agencija, TSI je tokom poslednjih nekoliko godina imala priliku da bude deo brojnih zelenih inicijativa. Vrste dokumenata koje prevodimo za klijente iz sektora obnovljivih izvora energije zaista su raznovrsne. Prevodili smo tehničku dokumentaciju (poput nacrta i specifikacija vetroturbina), studije izvodljivosti za solarne i vetro parkove, elaborate o proceni uticaja na životnu sredinu, tendersku dokumentaciju, ugovore o izgradnji i održavanju, kao i nacionalne i EU propise i standarde vezane za energetiku. Jedne nedelje na mom stolu može se naći 200 strana studije izvodljivosti za solarnu farmu od 50 MW, već sledeće prevodimo izveštaj o ispitivanju vetropotencijala za brdovit kraj u istočnoj Srbiji, a gotovo svakodnevno tumačimo stručne skupove ili onlajn sastanke između međunarodnih investitora i lokalnih partnera.

Kako bismo pružili kvalitetan prevod, pratimo zakonodavni okvir u ovoj oblasti. To znači da kontinuirano učimo i držimo korak sa promenama. Kada Evropska unija usvoji novu direktivu ili mehanizam poput CBAM-a, naš tim detaljno proučava dokument – svesni smo da će se ti akronimi i članske odredbe ubrzo pojaviti u materijalima koje klijenti traže da prevedemo. Slično tome, upoznati smo i sa inicijativama kao što je TEN-E (Trans-European Networks for Energy), koje definišu prioritetne energetske projekte na nivou Evrope. Iako Srbija nije članica EU, ti propisi nas dotiču kroz energetsku zajednicu i investicije, pa smo preveli brojne izveštaje i smernice vezane za prekogranične mreže, tržište električne energije i slično. Praćenje terminologije – od skraćenica do najsitnijih tehničkih pojmova – deo je našeg svakodnevnog posla. Interno smo razvili i glosare za oblast obnovljive energetike, kako bismo obezbedili doslednost u prevodima i olakšali buduće projekte.

Takođe, značajan deo našeg angažmana odnosi se na grant aplikacije i izveštavanje. Pomagali smo domaćim firmama da konkurišu za EU fondove i programe, prevodili smo biznis planove, aplikacione formulare, finansijske projekcije i svu prateću dokumentaciju na engleski jezik, kako bi njihove ideje bile predstavljene jasno i profesionalno pred stranim evaluacionim komisijama. Sa druge strane, stranim investitorima u Srbiji prevodili smo izveštaje o napretku projekata, ekološki monitoring, kao i zahteve za podsticaje koje podnose našim institucijama. U praksi, prevodilac često postaje tih, ali važan posrednik između donatora i korisnika sredstava razume jezik finansija i jezik inženjerstva istovremeno. Nema većeg zadovoljstva nego kad vidimo opipljiv rezultat tog rada. Na primer, projekat izgradnje vetroparka koji je dobio grant zahvaljujući dobro napisanom i prevedenom predlogu, ili solarna elektrana koja je puštena u pogon nakon što smo mesecima prevodili svu tehničku i regulatornu dokumentaciju za nju. Znamo da je svaki kilovat čiste energije koji danas daje struja delom podržan i time što su se ljudi sporazumeli, a mi smo pomogli da se sporazumeju.

Iz prakse

Na kraju, moj utisak je jasan: prevodioci možda nisu pred kamerama kada se preseče traka na otvaranju nove vetroelektrane, ali njihov doprinos utkan je u svaki takav projekat. Energetska tranzicija ne dešava se u vakuumu, već se dešava kroz komunikaciju. A dobra komunikacija, vođena stručnim prevođenjem, često je tiho pokretačko gorivo koje čini da se planovi pretvore u kilovate, papiri u solarne panele, a razgovori u vetar koji pokreće turbinu.

Ključne poruke:

• Kvalitetno prevođenje eliminiše jezičke barijere i čini da svi akteri zelenog projekta govore jednim glasom, što ubrzava realizaciju.

• Prevodilac specijalizovan za energetiku mora da razume i jezik i struku, jer samo tada može verno preneti složene tehničke i pravne pojmove, bez gubitka značenja.

• Zeleni projekti su globalni poduhvat: standardi, propisi i finansije ne poznaju granice, pa ulaganje u prevodilačke usluge znači investiranje u uspeh projekta (sprečavanje nesporazuma i skupih grešaka).

Imate ideju za zeleni projekat, ali brine vas jezička barijera? Slobodno mi se obratite, jer naš TSI tim je tu da pomogne da vaša vizija progovori pravim jezikom. Bilo da je reč o prevođenju dokumentacije ili usmenom tumačenju na sastancima, rado ćemo podeliti svoje iskustvo i podržati vaš projekat na putu ka uspehu.

Snežana Mitić, Osnivač i direktor
Translation Services And Interpreting, Novi Sad