Moderno poslovanje danas je nezamislivo bez upotrebe engleskog jezika. Većina ljudi služi se, u manjoj ili većoj meri, ovim jezikom; međutim, šta se dešava ukoliko je zahtevani nivo poznavanja engleskog jezika nešto viši, a prilika nešto zvaničnija? U tom slučaju, potrebno je stručno poznavanje pisanog i govornog engleskog jezika i tehnika prevođenja, a tu na scenu stupa iskusan prevodilac. Upravo to – iskustvo i znanje kao odgovor na izazove u pisanoj i usmenoj komunikaciji na engleskom jeziku – pruža Vam Agencija TSI.
O engleskom jeziku i njegovoj rasprostranjenoj upotrebi širom sveta, pa tako i u našoj zemlji, uglavnom je već sve rečeno. Engleski jezik danas je drugi po redu najzastupljeniji jezik na svetu. Oko 350 miliona ljudi širom sveta govori ga kao svoj maternji jezik, dok različiti izvori nude različite statističke podatke o broju govornika engleskog kao stranog jezika. Tako jedni navode da se engleskim kao stranim jezikom služi 500 miliona ljudi, dok drugi tvrde da je taj broj davno prevaziđen i da se trenutno radi o cifri od blizu jedne milijarde. Bilo kako bilo, engleski jezik sa pravom ima status „svetskog jezika“, odnosno „ lingua franca“ današnjice. Ono što je posebno važno napomenuti je činjenica da je to jezik koji se najčešće uči kao prvi strani jezik, bez obzira na to što nije zvaničan jezik u većini zemalja.
U našoj zemlji odavno više nije izuzetak, već takoreći pravilo, da se engleski jezik uči od malih nogu, a da se zatim to učenje nastavlja i kroz sistem formalnog obrazovanja. Tako se poznavanje engleskog jezika faktički „podrazumeva“, što i analize i statistike pokazuju – prema jednom istraživanju, Srbija se u grupi od 72 zemlje koje su bile obuhvaćene ovim istraživanjem, nalazi na visokom 17.mestu po poznavanju engleskog jezika. Međutim, nije dovoljno samo „znati“ engleski jezik da bi se u poslovnom svetu, gde se ovaj jezik koristi manje-više svakodnevno, neko upustio u prevođenje.
Potrebno je poznavati veštinu prevođenja… „A tu veštinu mogu savladati samo oni koji savršeno govore dva strana jezika i koji, naravno, umeju lepo i tačno da se izražavaju maternjim jezikom. Od kandidata za prevodioce još se traži velika sposobnost prilagođavanja i velika brzina psihološkog reagovanja. Pored toga, prevodilac mora imati širinu duha, spremnost da se upusti u sve oblasti ljudskog delovanja i, najzad, jake živce: […] prevođenje traži potpuno vladanje sobom, pažnju koja može dugo da se održi i da ostane neprekidno budna…“ (preuzeto iz knjige Danice Selesković „Konferencijsko prevođenje“, Prevodilac, Beograd, 1988.)
