Posmatram iz prve ruke koliko su se teme zapošljavanja stranaca promenile poslednjih godina. U Srbiji danas nedostaje radne snage. Procene kažu da će u narednoj deceniji faliti i do 80 -100 hiljada radnika. Ovaj deficit je otvorio vrata uvozu radnika iz inostranstva: kako generalni sekretar MSP Dušan Kozarev napominje, „nije tajna da Srbija uvozi radnike”. Poslodavci se sada suočavaju sa teškim izborom: ili će pronaći ljude u inostranstvu ili će ugasiti proizvodnju. U praksi, samo tokom 2024. Nacionalna služba za zapošljavanje izdava više od 52.000 dozvola za rad strancima (najviše građanima Kine, Rusije, Indije, Nepala…).

Zbog ovakvih promena, država je odlučila da prilagodi zakone novoj realnosti. Od 1. februara 2024. stupile su na snagu izmene Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca koje uvode jedinstvenu dozvolu za boravak i rad i produžavaju period boravka do tri godine. Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se isključivo elektronski, preko portala eUprava, a proces je znatno ubrzan (odobrenje stigne u roku od 15 dana. Poslodavcima je sada omogućeno i da podnesu jedan zajednički zahtev za više radnika odjednom, što ranije nije bilo moguće. Ukratko, ove izmene prave pravni okvir kojim Srbija planski privlači radnu snagu iz inostranstva, prilagođavajući procedure tako da firme mogu da popune pozicije koje domaći kadar ne može da popuni.

Potrebna dokumentacija i nadležni organi

Iako je proces pojednostavljen i dalje je zahtevan komplet dokumenata koje je potrebno obraditi. Najpre, poslodavac inicira test tržišta rada kod NSZ: na taj način dokazuje da u zemlji nema kandidata sa traženim kvalifikacijama. Uz zahtev NSZ prilažu se: izvod iz Agencije za privredne registre (APR), dokaz o uplati taksi i (po potrebi) potvrda o finansijskoj stabilnosti kompanije (izvod iz banke ili bilans uspeha). Nakon pozitivnog izveštaja NSZ-a (ili u skladu sa izuzetkom), kreće podnošenje zahteva MUP-u za privremeni boravak i rad.

Kod MUP-a se predaju: pasoš stranog državljanina, formulare zahteva, potvrde o uplaćenim taksama, dve fotografije, izvod iz APR firme, izvod iz sistematizacije ili dokaza o poslovnoj organizaciji, potvrda o uplati taksi, kao i potpisan ugovor o radu (ili drugi pravni dokument kojim se reguliše angažovanje stranca). Obavezna je i potvrda CROSO (da na istoj poziciji u preduzeću nije bilo tehnološkog viška u poslednjih godinu dana). Uz sve to, potrebno je dostaviti i dokaz o zdravstvenom osiguranju stranog radnika. Ukratko, u ovaj proces su uključeni svi relevantni državni organi: MUP (za izdavanje dozvole i registraciju boravka), NSZ (za test tržišta rada), Poreska uprava / CROSO (provera izmirenih obaveza po osnovu doprinosa), kao i APR (provera pravnog statusa poslodavca).

Svaki strani dokument mora imati overeni prevod. To znači da poslodavac, umesto da dostavi samo original ugovora ili diplome na stranom jeziku, prilaže overene prevode kod ovlašćenog sudskog tumača. Primedbe iz administracije su često upravo zbog neispravnih ili nepotpunih prevoda. Zbog toga svaki pasoš, rodni list, diploma ili uverenje o radnom iskustvu moraju uraditi sudski tumači pre nego što neka komisija pogleda dokumente. Iz mog dugogodišnjeg rada vidim da firme često podcene važnost ovih prevoda, pa se dešavalo da neko donese samo engleski ugovor, a službenik zahteva prevod na srpski. Zato je od početka jasno: saradnja sa stručnim prevodiocem je ključni deo procesa.

Prevodioci i praktični saveti za pripremu dokumentacije

U našoj prevodilačkoj agenciji TSI često radimo sa klijentima na prikupljanju i prevođenju papira pre nego što stranci dođu u zemlju. Na primer, kad neka kompanija planira da zaposli radnika, mi odmah tražimo i pripremimo: ugovor o radu, potvrde firme, diplome, izvode iz matica, sve prevedene na srpski. Time smanjujemo rizik da postupak stane zbog nepotpunih dokumenata. Klijentima savetujem da u fazi planiranja zakažu sve ključne korake, npr. da test tržišta počnu pre klijentovog dolaska, dok se paralelno rade prevodi. Naša agencija priprema katalog zadataka tako da svaka stavka (prikupljanje potpisanog ugovora, slanje prevoda, uplata taksi) bude jasno vremenski planirana.

Takođe, posebno ističem obavezu prijave boravišta. Strani radnik mora prijaviti adresu u roku od 24 sata od dolaska, što se sada može uraditi preko portala eUprava. Ako se to ne obavi, MUP neće moći da izda vizu za duži boravak ili nastavak rada. Još jedan savet je ažuriranje statusa poslodavca u APR-u i plaćanje doprinosa. Često podsećam klijente: „Podnesite izvod APR-a sa aktuelnim dokumentima, i pokažite da je sistematizacija ažurna“ – jer samo tako obezbeđujemo da administracija ne vraća papire zbog starog izveštaja. Iz mog ugla, najveća ušteda vremena je dobra koordinacija svih ovih koraka. 

Česte greške i primeri iz prakse

Naša praksa pokazuje da su najčešće prepreke baš sitni propusti ili nedoumica. Neki poslodavci pokušavaju da podvale test tržišta rada nekom „veštačkom“ ponudom, ali NSZ to brzo odbija. Druga česta greška je da neko zaboravi da priloži neku potvrdu (poput dokaza o uplati ili prevoda), pri čemu u tom slučaju MUP jednostavno vraća zahtev. Zato savetujem: proverite dva puta sve dokumente! Čak i jedna fotografija manje ili neodštampani pečat mogu dodati nedelju dana kašnjenja.

Uvek naglašavam klijentima da čuvaju sve overene papire, jer Zakon posebno ističe da poslodavac mora da čuva dokaze o ispunjenju uslova za rad.

Primer iz prakse 1: Jedna IT-kompanija planirala je da zapošljava pet programera iz Nepala. Iako su svi ugovori bili spremni, proces je zapeo jer nisu pokrenuli test tržišta u NSZ pre dolaska stranaca. Kada smo ih podsetili, morali smo da sačekamo oko mesec dana da NSZ zvanično potvrdi manjak domaćih kandidata, pa tek onda poslali zahtev MUP-u. Ovo nas je naučilo da test mora početi pre bilo kakvog putovanja stranca.

Primer iz prakse 2: Građevinska firma iz Pančeva angažovala je majstora iz Turske, misleći da su potrebni samo pasoš i ugovor. Međutim, postupak je zahtevao uverenje o nekažnjavanju iz Turske i dokaz o stručnosti zanata, obe stavke smo morali da dobijemo i prevedemo. 

Proces zapošljavanja stranaca u Srbiji danas je transparentniji i brži, ali i dalje zahteva temeljnu pripremu. Ključni zaključci i smernice iz ovog vodiča:

• Jedinstvena dozvola i elektronska procedura: Novi pravni okvir (od 2024) uveo je jedinstvenu dozvolu i elektronsko podnošenje zahteva, čime je čitava procedura znatno ubrzana (odobrenje stiže u roku od 15 dana). Rok boravka produžen je do tri godine, što smanjuje potrebu za čestim ponavljanjem procesa.

• Koordinacija nadležnih organa: MUP (sektor za strance) i Nacionalna služba za zapošljavanje (test tržišta) vode postupak, uz podršku poreskih inspekcija/CROSO (provera doprinosa) i APR-a. Poslodavci moraju u isto vreme ispunjavati uslove kod svih ovih službi.

• Kompletan paket dokumenata: Ključna je potpuna dokumentacija, ugovor o radu, izvod iz APR-a, izvod iz matičnih knjiga, potvrde o finansijskom stanju firme, diplome, itd. uz obavezne overene prevode svakog stranog dokumenta. Nepotpuno prikupljanje dokumenata može ozbiljno usporiti proces.

• Planiranje i komunikacija: Postupak treba započeti mesecima ranije, pravovremena prijava boravišta, uplata taksi, vođenje ažurne evidencije. Preporučujem angažovanje stručne podrške (prevodilaca, savetnika) kako bi se izbegle uobičajene greške.

• Partnerstvo sa prevodiocima: Ovlašćeni sudski tumači osiguravaju tačnost i prihvatljivost prevoda. Naše iskustvo pokazuje da je pouzdan prevodilac ključan saveznik u čitavom procesu.

Ako vaša firma planira da zaposli stručnjake iz inostranstva ili vi kao stranac želite posao u Srbiji, obratite nam se. Bićemo vam podrška pri pripremi dokumenata, prevođenju i komunikaciji sa državnim organima. S pravim partnerom, ceo proces može proteći brzo i bez suvišnih prepreka.

Autorka: Snežana Mitić, ovlašćeni sudski prevodilac i vlasnica prevodilačke agencije TSI iz Novog Sada. Sa višegodišnjim iskustvom u prevođenju pravnih i administrativnih dokumenata, savetujem kompanije i pojedince kroz svaki korak zapošljavanja stranaca, od pripreme ugovora i diploma, do dobijanja svih potrebnih dozvola i boravaka.